DEEPAK CHOPRA SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA PDF

Uspeh ima mnogo vidova; materijalno bogatstvo je samo jedan od njih. Pre nego razmotrimo sedam duhovnih zakona, dobro je razumeti samu zamisao zakona. Suprotno samo-odnosnom je objektno-odnosno. Zato su zasnovani na strahu.

Author:Muktilar Arami
Country:Dominica
Language:English (Spanish)
Genre:Environment
Published (Last):18 March 2004
Pages:206
PDF File Size:18.82 Mb
ePub File Size:20.4 Mb
ISBN:618-1-56629-885-9
Downloads:30393
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Kitaur



Izvor svakog stvaranja je ista svest I kada shvatimo da je na e istinsko Ja u stvari Ja istog potencijala, svrstavamo se uporedo sa svim to postoji u svemiru. U poetku Nije bilo ni postojanja ni nepostojanja, Sav ovaj svet bio je neiskazana energija Jedno je disalo bez daha, Svojom sopstvenom snagom I niega drugog nije bilo Taj zakon se zasniva na injenici da smo mi, u svom su tinskom obliku, ista svest. Biti neogranien i nesputan je isto tako ista radost.

Ostale odlike svesti su isto znanje, beskrajna ti ina, savr ena ravnote a, nepobedivost, jednostavnost i bla enstvo. To je na a su tinska priroda. Na a su tinska priroda je priroda istog potencijala. Kada otkrijemo svoju su tinsku prirodu i shvatimo ko smo u stvari, otkriemo da se u samom tom shvatanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji svoj san, 2 Sedam zakona uspeha 17 jer smo mi veita mogunost, nemerljiv potencjal svega to je bilo, to jeste i to e biti.

Ne postoji ni ta to nas deli od tog polja energije. Polje istog potencijala je na e sopstveno Ja. I to vi e do ivljavamo sopstvenu prirodu, to smo bli i polju istog potencijala.

Do ivljavanje sopstvenog Ja ili "obraanje sebi samom" znai da je unutarnja referentna taka nas sopstveni duh, a ne predmeti na eg do ivljavanja. Suprotno od obraanja sebi samom nalazi se obraanje objektima. Kada se obraamo objektima, na nas uvek utiu objekti van na eg Ja, koji obuhvataju situacije, okolnosti, ljude i stvari.

Prilikom obraanja objektima uvek tra imo odobravanje - priznanje drugih. Na e mi ljenje i pona anje nalaze se u stanju oekivanja povratnog reagovanja.

Zato je takvo obraanje zasnovano na strahu. Kada se obraamo objektima, oseamo stalnu potrebu da stvari dr imo pod kontrolom. Oseamo jaku potrebu za spolja njom moi. Potreba za odobravanjem - priznanjem, potreba da se stvari dr e pod kontrolom i potreba za spolja njom moi zasnovane su 18 na strahu.

Ta mo nije Mo istog potencijala, niti je mo na eg Ja ili stvarne moi. Kada do ivljavamo snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda da se sve dr i pod kontrolom, kao to nema ni borbe za odobravanje - priznanje i spolja nju mo. Prilikom obraanja objektima unutra nja referentna taka je ego. Ali, ego nije ono to mi u su tini jesmo. Ego je na a slika o sebi, na a dru tvena maska - to je uloga koju igramo. Na a dru tvena maska ivi od odobravanja - priznanja.

Ona eli da kontroli e, nju podr ava mo, jer ona ivi u strahu. Na e istinsko Ja, koje je na duh, na a du a, potpuno je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na kritiku, njega ne pla i izazov i ne osea se ni im u odnosu na bilo koga.

A ipak, ono je skromno i ne osea se vi im u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako drugi ono isto Ja, onaj isti duh preru en u ne to drago. U tome le i osnovna razlika izmeu obraanja objektima i obraanja samome sebi. Prilikom obraanja samom sebi do ivljavamo svoje istinsko bie koje se ne boji nikakvog izazova, koje po tuje sve ljude i koje se ne osea potinjeno bilo kome.

Sopstvena mo je, dakle, istinska mo. Mo zasnovana na objektu je, nasuprot tome, la na mo. Po to je to mo zasnovana na egu, ona traje 19 samo dok je prisutan objekat kome se obraa. Ako neko ima visoku titulu, ako je, na primer, predsednik neke zemlje ili predsednik upravnog odbora veoma velike firme, ili ako neko ima mnogo novca, mo koju on u iva vezana je za zvanje, polo aj ili novac.

Mo zasnovana na egu traje onoliko koliko traju i stvari koje smo pomenuli. Kada zvanje, polo aj ili novac nestanu, nestane i mo. Sopstvena mo, nasuprot tome, trajna je, jer se zasniva na poznavanju svoga Ja. Postoje, sem toga, izvesne odlike sopstvene moi. Ona privlai ljude nama, a isto tako privlai nam i stvari koje elimo. Ona magneti e ljude, situacije i okolnosti koje onda potpoma u ispunjenju na ih elja.

Drugi naziv za ovo je pomo prirodnih zakona. To je pomo koju pru a bo ansko, to je pomo koja se dobija kada se ovek nalazi u stanju milosti.

Na a mo je tada takva da u ivamo vezu sa svetom i svet u iva vezu sa nama. Na a mo je mo povezivanja - povezivanja koje nastaje iz prave ljubavi.

Ako elimo da u ivamo ono sto polje istog potencijala pru a, ako elimo da u najveoj moguoj meri koristimo kreativnostjkoja je sadr ana u istoj svesti, moramo, pre svega, tom polju da priemo. Jedan od naina prila enja tom polju je putem svakodnevnog sprovodenja utanja, meditacije i neprocenjivanja.

Provoenje vremena u prirodi nam isto tako omoguuje pristup osobinama sadr anim u polju, a to su beskrajna kreativnost, sloboda i bla enstvo. Sprovoenje utanja znai vrstu odluku da izvesno vreme odvojimo i da jednostavno budemo. Sprovoenje utanja znai da se povremeno uzdr avamo od govora. To, takoe, znai povremeno uzdr avanje od aktivnosti, kao to su gledanje televizije, slu anje radija ili itanje knjiga.

Ako sebi nikada ne pru imo priliku da do ivimo ti inu, dove emo do sukoba u svom unutarnjem dijalogu. Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se do ivela ti ina.

Ti inu mo emo da do ivljavamo i tako to emo svakodnevno odrediti jedan period namenjen tome, kojeg emo se pridr avati. To mo e da bude period od dva sata ili, ako nam to izgleda dugo, onda jedan sat. Ipak, povremeno je potrebno da za do ivljavanje ti ine odvojimo du i period - ceo dan, dva dana ili ak elu sedmicu.

U poetku nas unutarnji dijalog postaje jo burniji. Oseamo sna nu potrebu da saop tavamo stvari. Znao sam ljude koje je utanje, na poetku du eg preuzetog perioda, dovodilo skoro do ludila. A onda, po to uu u period ti ine, njihov unutarnji dijalog poinje da se smiruje. I ubrzo, zatim, ti ina postaje duboka. To je zbog toga to um odustaje od borbe on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi, na e Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, nee da govore. I taka. Tada, kada unutarnji dijalog poinje da se sti ava, poinjemo da oseamo ti inu polja istog potencijala.

Da svakodnevno provedemo izvesno vreme u meditaciji, je drugi nain. Idealno bi bilo da se u meditaciji provede trideset minuta izjutra i trideset uvee. Kroz meditaciju nauiemo da do ivljavamo polje iste ti ine i iste svesti o sebi.

U tom polju iste ti ine je polje beskrajnog povezivanja, polje beskrajne moi za organizaciju, najvi a podloga za stvaranje gde je sve neraskidivo povezano sa svim ostalim. Ali, pre svega, moramo da iskusimo ti inu. Ti ina je prvi zahtev za iskazivanje sopstvenih elja, jer u tu ini le i na a veza sa poljem istog potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj pojedinosti koje su za nas va ne.

Kada se oni umire, posle izvesnog vre-j mena, mo da emo po eleti da opet ubacimo ka-j meni. Tano se to dogaa kada uemo u polje iste ti ine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj ti ini,! U Bibliji po stoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam ja Bog", to mo e da se postigne samo putem meditacije. Drugi nain da se doe do polja istog potencijal: je da se uzdr imo od procenjivanja.

Procenjivanje je neprekidno svrstavanje stvari u ispravne i neispravne dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifiki 23 jemo, obele avamo i preispitujemo, istovremeno stvaramo sna ne nemire u svom unutarnjem dijalogu. Ti nemiri stoje na putu protoku energije izmeu nas i polja istog potencijala. U tom sluaju "razmak" izmeu misli nasilno se uklanja. Taj razmak je veza sa poljem istog potencijala. To je stanje iste svesti o sebi, onaj tihi prostor izmeu misli, ona unutarnja ti ina koja nas povezuje sa istinskom moi.

Kad taj razmak istisnemo, to jest, nasilno ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem istog potencijala i beskrajne kreativnosti. U Uenju o udima A Course in Miracles postoji jedna molitva koja ka e "Danas neu da prosuujem ni ta to se dogodi".

Uzdr avanje od procenjivanja stvara ti inu u umu. Zato je dobro da se dan zapone ovom izjavom. I tokom celog dana podseajmo sebe na ovu izjavu kada primetimo da smo poeli da prosuujemo. Ako nam se uini te ko da se ove odluke pridr avamo celog dana, mo da bismo mogli sebi da ka emo: "Sledea dva sata neu da dajem svoju procenu nioemu".

Ili, "Sledei sat e biti sat moga neprosuivanja". A vremenom taj period mo emo da produ avamo. Kada ponemo da primenjujemo sve pomenuto, onda tome mo emo dodati i etvrtu komponentu, a to je da redovno provodimo vreme u direktnom op tenju sa prirodom. Provoenje vremena u prirodi omoguuje nam da osetimo skladno meusobno delovanje svih elemenata i sila ivota, to kod nas stvara svest o jedinstvu sa ivotom u celini.

To mo e da bude reka, suma, planina, jezero ili more - kroz bilo koje od toga nama se obraa priroda, to doprinosi ula enju u polje istog potencijala. Svako od nas mora da naui da stupi u vezu sa najdubljom su tinom sopstvenog bia. Ta su tina prelazi granice ega. Ona je neustra iva, slobodna, neosetljiva na kritiku, ne boji se izazova.

Ona nije nikome podreena, ona nije nikome nadreena, ona je magina, tajanstvena, oaravajua.

SUCCESSFUL COLLEGE WRITING 5TH EDITION MCWHORTER PDF

Sedam duhovnih zakona uspeha - Praktični vodič kako da ispunite svoje snove

Izvor svakog stvaranja je ista svest I kada shvatimo da je na e istinsko Ja u stvari Ja istog potencijala, svrstavamo se uporedo sa svim to postoji u svemiru. U poetku Nije bilo ni postojanja ni nepostojanja, Sav ovaj svet bio je neiskazana energija Jedno je disalo bez daha, Svojom sopstvenom snagom I niega drugog nije bilo Taj zakon se zasniva na injenici da smo mi, u svom su tinskom obliku, ista svest.

CA3237E DATASHEET PDF

Deepak Chopra - Sedam Duhovnih Zakona Uspeha

.

AMIANO MARCELINO PDF

Deepak Chopra-Sedam Duhovnih Zakona Uspeha

.

Related Articles